Da li nam AI približava knjige ili nas udaljava od čitanja?
AI nam danas može preporučiti knjigu, sažeti roman i objasniti pisca za nekoliko sekundi. Ali ostaje pitanje: da li nas to vodi ka čitanju ili nas polako navikava da knjige preskačemo?
Da odmah kažem da meni lično kao piscu ovih redova AI nije odmogao, jer sam rođen u vreme kada su knjige bile sve i kupujemo i pojačano u poslednje vreme. Jer čitanje je ono što pravi razliku,a usput daje čoveku ono što ne može da se na brzinu sklepa i donese neke brze rezultate. Knjige proširuju vidike čovekove i samo tako ja posmatram akciju čitanja, ali eto malo da pozabavimo uopteno temom.
Ovo je moj ulov na Sajmu knjiga u Novom Sadu u martu 2026. Pronašao sam knjigu Osmica od Ketrin Nevil, knjigu koju sam čitao na terenu u Kuršumliji, koju mi je dao drug poznanik iz Zrenjanina sa kojim sam bio u armiji, ime sam mu zaboravio. Sećam se da je bio visok i da je imao interesantnu boju glasa….Iako sam čoveka zaboravio ceo taj teren od 2 nedelje mi je u znaku ove knjige. Čak sam se upisao i u biblioteku za vreme tog terena. Moram stati jer ove vojničke priče su stvarno neverovatne, da me ne udalje od teme previše.
Da li nam AI zaista pomaže da više čitamo
Nikada nije bilo lakše doći do informacije o nekoj knjizi. Danas možemo za nekoliko sekundi dobiti sažetak, preporuku, objašnjenje teme, pa čak i utisak o tome da li je neka knjiga “za nas”. AI alati su u tome veoma korisni. Oni olakšavaju prvi kontakt sa knjigama i nekim ljudima zaista mogu biti podsticaj da počnu da čitaju.
Za one koji ne znaju odakle da krenu, to može biti velika stvar. AI može pomoći da lakše pronađemo autora, žanr ili temu koja nam odgovara. U tom smislu, tehnologija zaista može da približi knjige ljudima. Tako da je ovo prednost, nije AI problem, on nam pomaže da istražimo knjigu, pisca itd….I prionemo na čitanje.
Da Vam kažem zašto je ovo dobro u praksi. Ja radim pored komercijalnih projekata i preko udruženja projekte koji idu na taj neki širi društveno odgovorni koncept, pa i na temu ekologije. Pozvali me u toku jednog projekta na intervju, jedan srednjoškolac me je intervjuisao, ja sam sa lakoćom pričao o Zaštiti životne stedine iako to nije moja stručna oblast, već više aktivistička i na kraju laička, ali ja sam tako govorio, da me je taj srednjoškolac doživeo kao veoma načitanog i stručnog, moja rečitost je „zamaskirala“ možda manjak stručnosti. To je rekao našem zajedničkom poznaniku koji me je preporučio za intervju. Imamo deo sistema koji sprovodi aktinosti, a građanstvo je tu kao „činilac“ očuvanja ozbiljnosti i zdravi kritičar i neko ko održava budnost ili bar to pokušava.
Problem nastaje kada sažetak zameni čitanje
Ipak, postoji i druga strana priče. Knjiga nije samo informacija koju treba brzo preuzeti. Nije isto pročitati sažetak romana i zaista proći kroz njegov jezik, atmosferu, emociju i ritam. Čitanje nije samo dolazak do poente. Čitanje je iskustvo. Kada uzmem knjigu otvorim je i zaburim nos među stranice knjige, to je neponovljivo iskustvo……
Tu AI lako postaje prečica. A prečice su danas veoma primamljive. Zašto čitati stotine strana kada neko može da nam izdvoji „suštinu“ za minut? Upravo tu se menja naš odnos prema knjizi. Počinjemo da je posmatramo kao sadržaj koji treba brzo obraditi, a ne kao prostor u koji treba ući.
Knjige traže pažnju koju sve ređe imamo
Možda najveći izazov nije u samom AI-u, već u tome što nas savremeni digitalni svet navikava na brzinu. Sve treba da bude kratko, jasno i odmah korisno. A knjige ne funkcionišu tako. One traže vreme, mir i koncentraciju.
Zato čitanje danas postaje nešto više od navike. Ono postaje izbor da usporimo. Da ostanemo duže uz jednu misao. Da ne tražimo odmah odgovor, nego da pustimo da tekst radi u nama.
AI kao alat, a ne zamena
Zato AI ne mora biti neprijatelj knjige. Može biti dobar alat – za preporuku, kontekst, tumačenje ili prvi korak ka nekoj temi. Problem nastaje tek onda kada alat postane zamena za čitanje.
AI može da nas dovede do knjige. Ali ne može da pročita umesto nas. Ne može da zameni ono što se događa kada čovek ostane sam sa tekstom, sa rečenicom koja ga pogodi ili sa pitanjem koje ostane dugo nakon poslednje stranice.
Čitanje i razmišljanje o likovima iz velikih dela je veliki učitelj, čini nas boljim ljudima. To je po piscu ovih redova najvažniji kontekst knjige, knjige su naši „vaspitači“ kako propustiti Dostojevskog, Hemingveja, Getea, Šekspira, Tolstoja, Andrića, Selimovića……Eto lakog odgovora na ova pitanja…..
Da li smo još čitaoci ili samo skupljači sažetaka
Možda je zato pravo pitanje manje tehnološko, a više lično. Nije stvar samo u tome šta AI može, nego šta mi biramo. Da li ga koristimo da lakše dođemo do knjiga – ili da ih zaobiđemo?
U vremenu kada sve može da se skrati, možda je baš čitanje jedan od poslednjih prostora u kojem čovek i dalje može da uspori, razmisli i ostane prisutan. AI nam može pomoći da lakše pokucamo na vrata književnosti. Ali samo od nas zavisi da li ćemo zaista ući.
