Produktivnost za koga?

Svuda oko nas se priča o produktivnosti.

Aplikacije, tehnike, jutarnje rutine, Pomodoro metoda, blokiranje vremena, digitalni detoks – sve to postoji da bi se od tebe izvuklo što više. Ne za tebe. Za nekoga drugog.

Razmisli na trenutak. Kada si poslednji put bio produktivniji nego inače – ko je od toga imao najviše koristi? Da li si ti otišao ranije kući? Da li si dobio više novca? Da li si imao više vremena za sebe, za porodicu, za nešto što voliš?

Ili si samo završio više posla – u isto vreme, za istu platu?

Postoji cela industrija izgrađena oko ideje da si ti problem. Da nisi dovoljno organizovan, dovoljno fokusiran, dovoljno disciplinovan. Da sa malo više volje i pravim alatima možeš da uradiš duplo više.

I možeš. To je tačno.

Ali pitanje nije da li možeš – nego da li bi trebalo.

Svaki sat koji „uštediš“ boljom organizacijom ne vraća se tebi. Puni nečiji tuđi žep. Nečije druge bonuse.

Ovo nije poziv na lenjost. Nije ni anti-kapitalistički manifest.

To je samo pitanje koje retko ko postavi sebi iskreno: radim li više za sebe ili za sistem koji me uči da radim više?

Produktivnost ima smisla kada radi za tebe – kada ti daje više vremena, više novca, više slobode. Kada završiš posao i imaš ostatak dana za sebe. Kada si efikasniji jer hoćeš nešto da stigneš – ne zato što te sistem nagradio što daješ više od sebe.

Sledeći put kada naiđeš na članak o tome kako da budeš produktivniji, postavi sebi jedno pitanje pre nego što počneš da čitaš.

Produktivniji – za koga?

Odgovor će ti reći sve što trebaš da znaš.