Dan planete Zemlje nije praznik – to je podsetnik

Svake godine, 22. aprila, svet se nakratko zaustavi i pogleda oko sebe. Neki posade drvo, neki objave story na Instagramu sa zelenom bojom, neki jednostavno pomisle – „a, danas je Dan planete Zemlje“ – i nastave dalje. I to je možda najveći problem.

Međunarodni dan planete Zemlje postoji od 1970. godine. Pokrenuo ga je američki senator Gaylord Nelson nakon katastrofalnog izlivanja nafte kod Santa Barbare, a već te prve godine na ulice je izašlo oko 20 miliona Amerikanaca. Nije to bila kampanja – bila je to reakcija. Bes koji se pretvorio u pokret.

Danas, više od pola veka kasnije, taj datum je i dalje tu. Ali šta je sa besom? Šta je sa reakcijom?

Zemlja se ne pita za naš kalendar

Klimatske promene ne prave pauzu između 21. i 23. aprila. Nestajanje vrsta ne čeka da prođe vikend. I dok pišem ovo, sedim u Novom Sadu i sećam se koliko smo puta prošlih godina imali dane kada je vazduh bio toliko zagađen da su deca ostajala kući. Nije to bila vest iz nekog dalekog grada – bila je to naša realnost, naša ulica, naš prozor.

Dunav teče kroz ovaj grad već vekovima. Fruška gora je tu, nadohvat ruke. Parkovi, kej, priroda koja je deo identiteta Novog Sada. I upravo zato mi je teško da budem ravnodušan prema svemu onome što tu prirodu polako troši – nekontrolisana gradnja, zagađenje, plastika u rekama, buka koja ne prestaje.

Šta onda – odustati od svega i živeti u šumi?

Ne. To bi bilo previše jednostavno, i iskreno – malo besmisleno.

Poenta nije radikalnost. Poenta je svesnost koja se pretvara u naviku. I ja nisam savršen u tome – vozim auto, koristim plastiku više nego što bih hteo, i znam da bi moja ekološka ocena mogla biti bolja. Ali trudim se da svake godine ta ocena bude malo viša nego prethodne.

Male, konkretne stvari koje ne zahtevaju herojstvo, nego samo malo više pažnje: kupiti manje, a bolje. Prošetati do Štrand peške umesto da se vozi. Podržati lokalnu pijačnu proizvodnju. Smanjiti plastiku – ne savršeno, ali više nego juče. Razgovarati o ovome sa decom, sa prijateljima, bez patetike i apokaliptičnih tonova.

Zemlja ne traži od nas da je spasimo u jednom danu. Traži da prestanemo da je ignorišemo svakog drugog.

Zašto uopšte pisati o ovome ovde?

Jer „Pokreni se“ nije priča samo o vežbanju i poslu. Pokrenuti se znači i pogledati širi kontekst svog života – a taj kontekst uvek uključuje prostor u kome živiš, vazduh koji dišeš i svet koji ostavljaš iza sebe.

Živim u gradu koji ima potencijal da bude jedan od najlepših u regionu. I verujem da može – ali samo ako se dovoljno nas pokrene u pravom smeru.

Dan planete Zemlje nije praznik. To je godišnji podsetnik da pitanje nije da li treba nešto promeniti – nego šta si konkretno spreman da promeniš ti.